Pacijenti sa alergijskim rinitisom imaju tri puta veći rizik od razvoja astme. Oko 25-35 odsto pacijenata sa alergijskim rinitisom ima astmu, 85 odsto pacijenata sa astmom ima alergijski rinitis, a 50 odsto ima i alergijski konjuktivitis.
Alergijski rinitis može biti povremen (traje manje od četiri nedelje) ili trajni (traje duže od četiri nedelje), blag (bez neprijatnih simptoma) ili težak (sa neprijatnim simptomima, poremećenim snom, poremećenim aktivnostima). Većina pacijenata doživljava i zamor, što negativno utiče na svakodnevne aktivnosti (produktivnost, učenje, kvalitet života). Simptomi uključuju curenje i začepljenje nosa, kijanje, suzenje očiju, svrab i crvenilo očiju (konjunktivitis).
Važno je identifikovati alergen koji izaziva alergijske reakcije i izbegavati ga što je više moguće.
Ukoliko se radi o alergiji na polen, kao što je ambrozija, treba pratiti polenski kalendar i u zavisnosti od toga prilagoditi terapiju, kao i aktivnosti na otvorenom. Treba se pridržavati uputstava lekara ne samo u pogledu simptomatskih lekova, već i usvajanja zdravih navika (zdrava ishrana, fizička aktivnost, redovan odmor). U slučaju alergije na grinje i kućnu prašinu, preporučuje se upotreba usisivača sa vlažnim filterima, hipoalergenih dušeka i jastuka.
Pre izlaska iz zatvorenog prostora, važno je uprskati u nos preparat sa ektoinom, kao što je sprej Aqua Maris 4Allergy, koji deluje kao filter i oblaže sluznicu nosa, sprečavajući da alergeni dođu u kontakt sa sluznicom.
