Karakteristika astme je hronična upala disajnih puteva, koja uključuje brojne ćelije i ćelijske elemente. Upravo je ova hronična upala odgovorna za pojavu simptoma kao što su epizode zviždanja u grudima, kratak dah, pritisak u grudima i kašalj. Simptomi su najčešće prisutni noću i ujutru, pre buđenja. Ozbiljnost simptoma je povezana sa čestom, ali promenljivom opstrukcijom disajnih puteva koja je često reverzibilna, bilo spontano ili uz pomoć lekova.
Prevalencija u svetu je oko 300.000.000 obolelih ljudi i u stalnom je porastu. U Hrvatskoj je prevalencija u opštoj populaciji 4 do 6 odsto, dok je kod dece do 12 odsto, u zavisnosti od toga koja se županija posmatra. Danas znamo da postoje okidači za nastanak astme i razvoj hroničnog upalnog procesa u plućima. Okidači su:
- alergije – perje i dlaka kućnih ljubimaca, hrana, izmet insekata, grinje, buđ, polen trave, korova, drveća
- iritansi – aktivno i pasivno pušenje, smog, zagađenje vazduha, hemikalije i jaki iritansi u vidu gasova
- uslovi životne sredine – vremenske promene, magla, hladan vazduh, vežbanje
- ostali okidači - infekcije respiratornog sistema, lekovi.
Za postavljanje dijagnoze astme potrebno je sakupiti detaljnu anamnezu, obaviti klinički pregled i dokazati postojanje opstrukcije disajnih puteva i stepen reverzibilnosti opstrukcije spirometrijom i Ventolinskim testom. Dijagnostika se po potrebi dopunjava alergotestovima, FENO testom, metaholin testom i drugim testovima u zavisnosti od kliničke indikacije.
Stepen težine astme je danas određen intenzitetom primenjene terapije, čime se postiže dobra kontrola bolesti. U lečenju astme teži se poboljšanju saradnje pacijenata i na taj način smanjenju progresije hroničnog zapaljenja disajnih puteva, što može dovesti do nepovratnih promena kod nelečenih pacijenata.
Važno je ukloniti strahove i predrasude, posebno kod roditelja dece sa astmom, koji se često plaše neželjenih efekata lečenja kortikosteroidima. Neophodno je izbegavati promenljive faktore rizika, kao što su pušenje, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, koji svakako doprinose pogoršanju bolesti. Za svakog pacijenta treba izraditi lični plan lečenja astme i zajedno sa pacijentom odrediti ciljeve koje želi da postigne u lečenju.
Održavanje dnevne higijene nosne sluznice rastvorima u spreju smanjuje izloženost sluznice alergenima i virusima kao mogućim okidačima napada astme.
