To je veoma česta bolest i drugi je najčešći uzrok slepila u svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 4 odsto stanovništva (65 miliona ljudi širom sveta) boluje od glaukoma, a procenjuje se da će do 2020. godine glaukom biti uzrok slepila kod više od 11 miliona ljudi širom sveta.
Javlja se u svim starosnim grupama, ali najčešće kod starijih osoba (iako se može javiti i kod dece i mladih). Oko 2 odsto ljudi starijih od 40 godina pati od glaukoma. Obično se javlja na oba oka istovremeno, ali je često izraženija na jednom oku nego na drugom. Normalne vrednosti očnog pritiska su između 12 i 20 mmHg, a vrednosti iznad 21 mmHg mogu biti znak bolesti glaukoma.
Iako se glaukom može javiti kod bilo koga, faktori rizika za njegov nastanak uključuju pozitivnu porodičnu anamnezu, starost preko 40 godina, visoku kratkovidost, šećerna bolest (dijabetes melitus) i visok krvni pritisak (hipertenziju).
Zbog povećane učestalosti u određenim porodicama, postoje indicije da je glaukom nasledna bolest.
Statistike pokazuju da će svaka trideseta osoba na svetu oboleti od glaukoma, a da polovina obolelih i ne zna da ima glaukom. S obzirom na to da nekontrolisani glaukom vremenom može dovesti do slepila, pacijentima koji su u riziku od razvoja glaukoma preporučuje se pregled kod oftalmologa jednom godišnje.
Razvoj glaukoma
Glaukom je stanje u kome dolazi do povećanja očnog pritiska koji se stvara u oku usled protoka očne vodice. Očna vodica je tečnost unutar našeg oka koja služi za pranje i ishranu struktura oka. Kada je oticanje očne vodice poremećeno, očni pritisak se povećava, što dovodi do oštećenja očnog živca, koji je odgovoran za prenošenje vizuelnih poruka od oka do centra za vid u mozgu. Glaukom se razvija kada je povećana proizvodnja očne vodice ili je otežano njeno oticanje. To rezultira povećanjem očnog pritiska, pritiskom na nervna vlakna i krvne sudove optičkog nerva i njihovim oštećenjem. Kada je očni pritisak povišen tokom dužeg vremenskog perioda, dolazi do oštećenja struktura oka i javljaju se glavni simptomi glaukoma, a to su oštećenje očnog živca (udubljenje papile očnog živca) i oštećenje vidnog polja u smislu njegovog suženja.
Glaukom je bolest koja se ne može izlečiti, ali se zahvaljujući ranom otkrivanju bolesti i odgovarajućem lečenju može sprečiti trajni gubitak vida i kontrolisati tok bolesti. Glaukom je jedna od retkih očnih bolesti kod kojih se slepilo može sprečiti.
Vrste glaukoma
Postoje različite vrste i podele glaukoma.
Glaukomi se dele u one otvorenog i zatvorenog ugla.
Termin "ugao" se odnosi na mesto gde se iris i zenica susreću u predelu prednje komore. Ugao je mesto gde >96% očne vodice otiče iz oka. Ovi putevi oticanja nisu samo mehanički filter, već uključuju aktivne fiziološke procese.
Glaukom se takođe može podeliti na tzv. primarni glaukom, koji je podeljen na akutni oblik (manje uobičajen) i hronični oblik (češći). Hronični glaukom se javlja u 90 odsto svih slučajeva glaukoma, a nastaje zato što očna vodica koja se formira u oku ne može normalno da otiče iz oka, pa se akumulira u oku i izaziva povećan pritisak unutar oka. Ovo vrši pritisak na nervna vlakna i krvne sudove očnog živca.
Oštećenje očnog živca nastaje veoma sporo, bez ikakvih simptoma ili znakova upozorenja, a prvo utiče na periferni vid. Defekti vidnog polja se javljaju dosta rano, šireći se od periferije ka centru, pa pacijenti imaju suženo vidno polje i vide kao kroz tunel. Ako se bolest ne prepozna i ne leči, može dovesti do oštećenja centralnog vida i slepila. To znači da bez kontrole očnog pritiska pacijenti možda neće ni sumnjati da imaju glaukom sve dok im se vidno polje ne počne sužavati. Pošto hronični glaukom nema jasne znake bolesti, pacijent može imati simptome kao što su osećaj pritiska u očima ili nejasna glavobolja tokom dužeg vremenskog perioda. Zbog odsustva simptoma i inicijalno očuvanog centralnog vida, glaukom se kasno dijagnostikuje, najčešće kada dođe do nepovratnog gubitka oštrine vida i vidnog polja. Iz tog razloga, glaukom se naziva i "podmukli kradljivac vida".
Lečenje glaukoma
Kada se utvrdi povišen očni pritisak, slede redovne oftalmološke kontrole i svakodnevna upotreba lekova (kapi za oči) koje pacijentu prepisuje oftalmolog. Lečenje se sprovodi raznim vrstama kapi za oči koje propisuje isključivo specijalista oftalmolog, kao i laserskim i/ili hirurškim zahvatima. Kapi za oči treba koristiti svaki dan, obično 1-2 puta dnevno, kako bi se očni pritisak održao u granicama normalnih vrednosti i sprečilo dalje pogoršanje funkcije vida.
Neke vrste kapi za oči smanjuju stvaranje očne vodice i time očni pritisak, dok druge povećavaju njeno oticanje. Neke kapi za oči mogu izazvati crvenilo i peckanje očiju, dok se neke mogu resorbovati u krvotok, a u slučaju nekih drugih bolesti potreban je poseban oprez pri njihovoj upotrebi. Stoga se izbor kapi zasniva na proceni oftalmologa i pacijentima se nikako ne preporučuje da sami biraju ili menjaju terapiju.
Pošto hronični glaukom nema izražene simptome bolesti, pacijenti često prestaju da uzimaju lekove, što je izuzetno opasno. Ukoliko se primenom kapi za oči ne postigne zadovoljavajuća kontrola očnog pritiska, u nekim slučajevima pacijenti se upućuju na hiruršku intervenciju, koja može biti hirurška ili laserska.
Preporuke
Glaukom je bolest koja se ne može izlečiti, pa su rana dijagnoza i lečenje ciljevi svih nacionalnih programa koji imaju za cilj smanjenje učestalosti teških oblika ove podmukle bolesti. Svim osobama starijim od 20 godina preporučuje se pregled kod oftalmologa i merenje očnog pritiska na svakih 3-5 godina, dok se osobama starijim od 40 godina koje imaju neki od faktora rizika preporučuje merenje očnog pritiska jednom godišnje. Rano prepoznavanje bolesti i blagovremeno započinjanje terapije mogu sprečiti pogoršanje vidnog polja. Terapija glaukoma je obično doživotna i mora biti redovna, inače se bolest često završava slepilom.
