Za bolje razumevanje upale oka potrebno je objasniti osnove anatomije i histologije oka. Strukture koje se nalaze ispred očne jabučice su obrve, kapci i vežnjača. Ove strukture štite oko i zadržavaju potrebnu vlažnost oka. Vežnjača je tanka, providna membrana koja se proteže od limbusa preko prednje sklere, formira prelazne brazde u gornjem i donjem forniksu i proteže se od zadnje strane očnih kapaka do ivica očnih kapaka. Vežnjača se sastoji od dva sloja: višeslojnog pločastog epitela i submukoze. Kada su kapci zatvoreni, formira se zatvorena vreća i tako obezbeđuje neophodnu vlažnost.
Konjunktivitis je upala konjunktiva (vežnjače) oka.
Prema podacima iz literature, 1 do 4 odsto pacijenata primarne zdravstvene zaštite godišnje poseti lekara zbog konjuktivitisa.
Ako se zapaljenje proširi na rožnjaču, radi se o keratokonjunktivitisu, a ako se upala proširi na očne kapke, radi se o blefarokonjunktivitisu. Konjunktivitis može biti infektivan i neinfektivan. U 50 do 75 odsto slučajeva uzročnici upale su bakterije.
Međutim, ako uzrok upale nisu bakterije, virusi ili paraziti, radi se o neinfektivnom konjunktivitisu. Konjunktivitis se dalje deli na akutni i hronični. Iako je konjunktivitis generalno manji zdravstveni problem, on može imati značajan uticaj na radnu sposobnost pojedinca, kvalitet života i kvalitet funkcije vida.
Simptomi upale mogu uključivati iritaciju praćenu suzenjem, svrabom, pečenjem ili bolom.
Kod težih upalnih stanja razvija se i osetljivost na svetlost. Ponekad se javlja samo jedan od simptoma, ali se vrlo često javljaju različite kombinacije u zavisnosti od uzroka upale.
Iako je lečenje uglavnom lokalno antimikrobno, postoje situacije kada je potrebno uvesti sistemsku terapiju, kortikosteroidne preparate za smanjenje upalnog odgovora, veštačke suze i kapi za ispiranje. Tokom lečenja neophodne su redovne kontrole do izlečenja, što se najbolje potvrđuje kontrolnim brisom vežnjače ili rožnjače.
