Infekcija bakterijom Helicobacter pylori

Način prenošenja H. pylori još nije u potpunosti istražen. Dosadašnja istraživanja sugerišu da se infekcija prenosi direktno sa zaražene osobe na zdravu, ali nije isključeno prenošenje putem zaražene hrane ili vode i životinja. Infekcija je češća kod ljudi koji žive u lošim socioekonomskim uslovima. Procenjuje se da je zaraženo više od 50 odsto odraslih u razvijenim zemljama i 80 do 90 odsto ljudi u zemljama u razvoju.

Infekcija bakterijom H. pylori je važan faktor rizika za nastanak čira na želucu (ulkusa) i dvanaestopalačnom crevu. Infekcija bakterijom H. pylori povećava rizik od razvoja ulkusne bolesti za 4 do 10 puta, tako da 80 do 85 odsto pacijenata sa čirom na želucu (ulkusom) ima infekciju ovom bakterijom, kao i čak 90 do 95 odsto pacijenata sa ulkusom (čirom) dvanaestopalačnog creva. Infekcija bakterijom H. pylori takođe igra značajnu ulogu u nastanku karcinoma želuca, a povezana je i sa retkim tipom limfnog tumora koji se zove MALT limfom. Veza između infekcije H. pylori i gastroezofagealne refluksne bolesti je veoma složena i do danas nije u potpunosti istražena.

Postoji nekoliko dijagnostičkih postupaka koje se mogu koristiti za određivanje infekcije H. pylori. Jedna grupa postupaka indirektno dokazuje da su bakterije prisutne u telu. Ova grupa postupaka uključuje:

• urea test izdaha – prisustvo bakterija u stomaku se dokazuje njenom aktivnošću u razgradnji uree. Test je jednostavan i pouzdan i izvodi se na uzorcima izdahnutog vazduha pre i posle uzimanja 13C rastvora uree;
• pregled uzoraka krvi ili pljuvačke – dokazuje se prisustvo specifičnih antitela u krvi ili pljuvački zaražene osobe. Pošto antitela mogu biti prisutna u organizmu godinama nakon oporavka od infekcije H. pylori, ona se ne koriste za praćenje uspeha lečenja ove infekcije;
• pregled stolice – dokazuje se prisustvo antigena u stolici pacijenta.

Druga grupa dijagnostičkih postupaka se izvodi u okviru specijalističkog gastroenterološkog lečenja, koji obuhvata endoskopski pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva. Prilikom endoskopskog pregleda uzimaju se uzorci tkiva u kojima se laboratorijski dokazuje prisustvo ove bakterije. Ovaj metod dokazivanja prisustva bakterija u organizmu preporučuje se svim pacijentima koji imaju simptome koji ukazuju na infekciju i koji su stariji od 45 godina.

Lečenje infekcije H. pylori preporučuje se kod svih pacijenata sa dokazanom infekcijom i ulkusom (čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu). Lečenje infekcije preporučuje se svim pacijentima kojima će zbog gastroezofagealne refluksne bolesti biti potrebno dugotrajno ili trajno lečenje antisekretornim lekovima (tzv. IPP – inhibitori protonske pumpe). Lečenje se preporučuje i pacijentima sa teškim hroničnim gastritisom, kao i pacijentima pre uvođenja dugotrajne terapije nesteroidnim antireumatičnim lekovima.

Infekcija bakterijom H. pylori leči se lekovima koji uništavaju uzročnik i smanjuju kiselost želuca. Izvodi se kombinovanom trojnom terapijom koja sadrži snažan antisekretorni lek (tzv. inhibitor protonske pumpe) koji smanjuje lučenje želudačne kiseline i dva antibiotika. Lečenje traje 7 dana, nakon čega se antisekretorni lekovi obično nastavljaju još tri nedelje.

S obzirom na to da se istovremeno primenjuje više lekova, neželjeni efekti su veoma česti: dijareja, mučnina, poremećaj ukusa, nadimanje itd. Zbog toga se preporučuje istovremena upotreba probiotika.

Nakon tretmana, preporučuje se provera uspešnosti terapije. Ispitivanje uree se vrši testom izdaha ili detekcijom antigena u stolici, ali ne pre šest nedelja nakon terapije. U slučaju neuspešnog lečenja obično se ponavlja tretman trojnom terapijom, ali u kombinaciji sa drugim antibioticima.