Peptični ulkusi nastaju kada su zidovi ovih organa erodirani agresivnim delovanjem želudačnog soka. Do razgradnje sopstvene sluzokože želuca (autodigestija) dolazi usled neravnoteže između agresivnih faktora koji inače postoje u želucu (hlorovodonična kiselina i pepsin) i služe za varenje hrane i odbrambenih faktora sluzokože.
Postoji više uzroka (faktora) koji dovode do neravnoteže između agresivnih i odbrambenih faktora unutar digestivnog trakta. Među najvažnijim uzročnicima je infekcija bakterijom Helicobacter pylori (H. pylori).
Drugi značajan uzrok je dugotrajna upotreba antiinflamatornih lekova, zajednički poznatih kao nesteroidni antireumatski lekovi (NSAR). Ovi lekovi se koriste za lečenje bolova, groznice, svih mišićno-skeletnih bolesti i kao tromboprofilaksa. Neredovna ishrana, pušenje i dugotrajni stres takođe su faktori koji doprinose nastanku ulkusne bolesti.
Tipičan simptom koji ukazuje na prisustvo ulkusne bolesti je bol u epigastrijumu (u predelu grudnog koša) koji se javlja neposredno nakon jela (u slučaju čira na želucu) ili nekoliko sati nakon jela (u slučaju čira na dvanaestopalačnom crevu). Bol se može javiti na prazan stomak i tokom noći (obično u drugoj polovini noći).
Pored neprijatnih simptoma koji narušavaju kvalitet života pacijenata, ulkusna bolest ima i komplikacije koje mogu da ugroze život pacijenta. Najčešće komplikacije su krvarenje iz čira i perforacija čira. Krvarenje je ozbiljna komplikacija koja se manifestuje kroz slabost, crnu stolicu ili povraćanje krvi. Perforacija nastaje kada se zid digestivnog sistema probije i sadržaj želuca procuri u trbušnu duplju, obično izazivajući jak bol u stomaku. Obe komplikacije zahtevaju hitan tretman u bolnici.
Dijagnoza peptičke ulkusne bolesti prvenstveno obuhvata sprovođenje testova za utvrđivanje prisustva infekcije bakterijom H. pylori i po potrebi specijalistički gastroenterološki tretman sa endoskopskim pregledom jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva i dokazivanjem prisustva čira.
Lečenje ulkusne bolesti mora početi lečenjem infekcije bakterijom H. pylori, naravno, ako je dokazano njeno prisustvo u organizmu. Lečenje se sprovodi kombinovanom trojnom terapijom koja sadrži snažan antisekretorni lek (tzv. inhibitor protonske pumpe) koji smanjuje lučenje želudačne kiseline i dva antibiotika. Lečenje traje 7 dana, nakon čega se antisekretorni lekovi obično nastavljaju uzimati još tri nedelje.
Kod pacijenata koji nemaju infekciju bakterijom H. pylori, osnova lečenja su antisekretorni lekovi. To uključuje antacide, antagoniste H2 receptora i inhibitore protonske pumpe. Antacidi neutrališu kiseli sadržaj želuca i obično se koriste kao dodatak drugim antisekretornim lekovima. Blokatori H2 receptora i inhibitori protonske pumpe blokiraju lučenje kiseline. Njihov mehanizam delovanja je veoma sličan, ali su inhibitori protonske pumpe efikasniji i deluju brže, pa se može reći da su inhibitori protonske pumpe lek izbora za lečenje ove bolesti.
Pored terapije, potrebno je eliminisati (ako je moguće) i sve druge faktore rizika za nastanak čireva – antiinflamatorne lekove, pušenje, stres itd.
Ne postoje stroge preporuke u pogledu ishrane, ona mora biti uravnotežena i izbegavati onu vrstu hrane koja dovodi do smetnji i bolova u stomaku.
